Za početak da krenem od samog početka. Moje ime je Aleksandar Smiljković, i ono u sebi sadrži tačno 20 karaktera (19 na ćirilici zbog lj). Iz toga se može zaključiti da kum nije štedeo na broju slova kada mi je davao ime. Inače konkurencija mom današnjem imenu bila su imena: Avakum i Aksentije. Zato sam ja srećan što imam priliku da nosim jedno veoma retko ime u Srbiji i isto tako veoma opširno da često imam logističkih problema u vidu dužine linije predviđene za puno ime i prezime na raznim formularima.

Rođen sam 5. juna 1987. leta gospodnjeg u Kruševcu gradu, nekadašnjoj prestonici Srbije, i sa skrivenim ambicijama da to ponovo bude. Odrastao sam u Aleksandrovcu, gradu koji je poznat po dobrom vinu i koga ima u ogromnim količinama, koji mi se i dan danas vodi kao stalno mesto boravka. U Alekasndrovcu sam završio osnovnu školu i gimnaziju. Celo svoje detinjstvo i veći deo srednje škole sam proveo na sportskim terenima. Kada nisam bio na treninzima bio sam na “školskom” i obrnuto. U tom trenutku niko nije mogao da predvidi da će moja oblast interesovanja biti baš ono čime se bavim danas. Rukomet sam počeo da treniram u četvrtom osnovne i verovatno bih i sada trenirao rukomet da nisam otkrio view source opciju na browser-u.

Prvi put kada sam otvorio jednu web stranicu, mislim da je to bio sajt emisije koja se bavila računarima na RTS-u, PC  TV odmah sam se zapitao kako sve to funkcioniše. Svakog dana sam pred spavanje razmišljao o tome i nisam hteo da se pomirim sa time dok to ne otkrijem. Tako je krenulo moje otkrivanje weba i ubrzo sam shvatio da je to nešto ultra interesatno. Prvi konflikt sa trenerom sam iskoristio kao izgovor da prestanem da treniram rukomet i da se potpuno posvetim školi ( ) i planiranju budućnosti. Taj izgovor koristim i dan danas kada me neko pita zašto sam batalio rukomet. U mojim planovima web je svakog dana bio sve bolje kotiran i prvobitni planovi da upišem DIF ili nešto slično otišli su u potpuno drugom smeru. U medjuvremenu je moj dobar prijatelj otvorio teretanu u kojoj sam mu pomagao, i tako smo postali još bolji prijatelji.

Još kao klinac sam imao veliku naklonost ka matematici i pred upisom na fakultet nisam puno razmišljao za koji ću predmet spremati prijemni ispit. Imao sam tri opcije na raspolaganju FON, MATF i ETF. Sticajem nekih čudnih okolnosti a dobrim delom i svojom krivicom upisao sam Matematički fakultet, smer Informatika iako sam inicijalno želeo da upišem FON, dok mi je MATF bio plan B. Iz današnje perspektive to uopšte nije bila loša stvar, naprotiv To je jedna od stvari koja je najviše uticala na mene tokom zadnjih nekoliko godina, naravno u pozitivnom smislu.

Kao i većina dečaka i devojčica iz provincije sa velikim planovima sam se zaputio putem velikoga grada, Beograda. Posle nekoliko stresnih meseci prilagođavanja sredini i novim životnim pravilima, počeo sam da volim Beograd i sve njegove vrline i mane. Fakultet sam od početka jako ozbiljno shvatio i prve dve godine čistio u junu. Treća godina je bila prava knock out faza, koju sam bez veće muke preživeo i tako uspešno realizovao osnovne studije i postao ponosni Informatičar. Ubrzo posle toga upisao sam master studije na istom fakultetu i istom smeru Informatika, i u trenutku pisanja ovog teksta sam na završnoj godini master studija i u dilemi da li po završetku istih upišem doktorske studije na istom fakultetu i istom smeru.

Što se tiče mojih interesovanja ona su se vremenom oblikovala, izoštravala, modifikovala, mutila i kristalisala ali ipak su svo vreme bila usmerena u pravcu web-a. U početku sam se verovatno zbog nedostatka iskustva a i znanja kretao u vodama internet oglašavanja, tačnije adsense-a, dok sam nešto manje vremena posvećivao web razvoju, ili popularnije development-u. Tada sam dosta toga naučio o promovisanju sajtova, kako povećati broj poseta, otkrio tajne recepte za SEO optimizaciju. Po tim receptima i dan danas kuvam. Kako sam student informatike pre ili kasnije sam morao da se upletem u raznorazne programerske probleme. Uz dobre drugare Kernighan-a i Ritchie-a i white book upustio sam se u otkrivanje rekurzije, stack-a i heap-a, alokacije, pokazivača i ostalih čarolija u C-u. Kasnije kada je došla JAVA sa objektima, klasama i metodama, i sa svojom robusnošnošću i portabilnošću nije me osvojila pri prvom susretu. Generalizacija, specijalicija, kome je to potrebno Još uvek sam bio u proceduralnom svetu.

Kasnije se u okviru kursa Uvod u web i  internet tehnologije pojavio PHP , jezik o kome sam već mnogo toga lepog čuo i pročitao. Za razliku od JAVA-e, PHP me je potpuno osvojio pri prvom susretu. Sintaksa PHP-a je slična C-u, a operacije sa stringovima i imenovanje promenljivih slične PERL-u. PHP je blago tipiziran i napravljen je tako da šta god da napišeš on će nešto uraditi, uz to je i open source. Stil pisanja koda je proizvoljan. Sa takvim osobinama PHP je veoma lako pored mog osvojio i mnoga srca web developer-a širom sveta, i tako postao najpopularniji skript jezik za web. Nakon par nedelja sam napravio svoj prvi CMS, okačio na fakultetski server, i imao sličan osećaj kao Federer kada je prvi put osvojio Wimbledon. Za taj trud sam nagrađen i visokom ocenom.

Letnji raspust sam umesto na moru kao većina normalnog sveta proveo u razvoju svog novog blog CMS-a, pošto sam tada mislio da je poniženje za mene kao “opasnog” web developer-a da koristim WordPress ili ne daj Bože Joomla-u. Dva meseca svakodnevnog sedenja po 6 sati jedinom u kafiću sa wireless-om u Aleksandrovcu rezultirali su jednim simpatičnim blog CMS-om koji mi je poslužio kao osnova za razvoj narednih nekoliko CMS-ova različitih namena uključujući i sajt fakulteta, što je za mene bila najveća potvrda da se krećem u pravom smeru. Tada sam naučio šta znači termin code reusability, da ne prevodim, ovako lepše zvuči.

Što se tiče baza podataka na kursevima koji se nekim čudom zovu Baze podataka i Projektovanje baza podataka, od početne SPJ baze pa sve do studentske baze, otkrio sam prednosti dobro isprojektovanog modela baze i u svom daljem radu sam veliku pažnju  posvećivao bazi kao osnovi svakog projekta koji sam radio.

Vremenom su projekti rasli i kako se to u praksi često dešava dolazili su različiti zahtevi klijenata za krupnijim i sitnijim izmenama. Tada sam izašao na crtu sa stotinama linija proceduralnog koda. Ups, šta sad Vratio sam ploču unazad i prisetio se klasa i objekata i gle čuda PHP 5 sve to podržava. Malo istraživanja i guglanja, i eto termina “planiranje projekta”! Skice, UML, dijagrami klasa, EER dijagrami, su postali sastavni deo mog svakodnevnog rada i pomagali su mi da unapred predvidim moguće probleme i nedostatke, kao i da što bolje isprojektujem kompletan sistem, pre nego što krenem sa samom inlementacijom. Tada sam se susreo i sa design patternim-a, i skapirao kako su oni super stvar. Skapirao sam i to da sam neke od njih već i koristio na neki način, ne znajući ni da postoje.

Knjige “Banda četvorice”, “Code Complete 2″ i eseji iz “Mythical Man Month” su me naučili da drugačije pristupam stvarima, i da pored PHP-a budem otvoreniji prema drugim jezicima i tehnologijama, jer PHP definitivno nije srebrni metak. Zato sam sebi dao zadatak da bolje istražim i otrkijem šta se nalazi ispod haube drugih platformi. Naravno onoliko koliko mi slobodno vreme to dozvoli.

Da ne dužim priču, toliko o meni i mojim interesovanjima. Ukoliko Vam treba još informacija, tu je i CV. Ako ste stigli do ovog dela to znači da ili ste skrolovali stranicu dok kraja i preleteli preko teksta, ili ste detaljno pročitali ceo tekst. U svakom slučaju hvala na Vašoj pažnji!