Profesor: dr Veljko Milutinović

Asistent:  Staša Vujičić Stanković

Domaći zadaci:

• GMAT/GRE analytical: Argument (PDF, PPT), Issue (PDF, PPT)
• FP7
• CV: Aleksandar Smiljković, Marko Trajkov
• Survey (PDF, PPT )
• Business Plan

Grupa:

Alekandar Smiljković
Marko Trajkov

Tehnologija oblaka obuhvata i softverske i hardverske usluge.  Sofver kao servis, skraćeno SaaS (Sowtware as a Service) je naziv koji se odnosi na softerske usluge u oblaku. Treba napomenuti da SaaS predstavlja opšti naziv za model isporučivanja softvera sao servisa i ne koristi se samo u tehnologiji oblaka, već se može sresti i kod drugih tehnologija.

Karakteristike  SaaS-a su:

• Isporuka preko web-a
• Plaćanje po upotrebi
• Centralizovana podrška

Isporuka preko web-a

Sofver kao servis, SaaS, je web bazirani model isporučivanja softvera koji omogućuje da softver bude potpuno dostupan korišćenjem samo web browser-a. Kao korisnik SaaS softvera ne morate da instalirate nikakav dodatni softver na svojoj mašini, ne morate da znate gde je softver fizički lociran, niti koji operativni sistem koristi i na kom je programskom jeziku napisan. Korisnik treba biti povezan na internet i da ima instaliran web browser. Obično se pre korišćenja servisa u oblaku zahteva registracija korisnika, a ukoliko je korisnik već registrovan onda se zahteva samo njegovo prijavljivanje.

Plaćanje po upotrebi

Glavna razlika u odnosu na druge modele isporučivanja softvera je u načinu naplate. Koncept naplate u SaaS modelu je naplata po korišćenju. To znači da neki način ukupna cena nije fiksna već u zavisnosti od utrošene procesorske snage, prostora, memorije i protoka cena se menja. Unapred je odredjena cena po kvantumu usluge i plaća se samo onoliko koliko se potroši, ni centa više, ni centa manje. Na taj način se može doći do značajnih ušteda.

Centralizovana podrška

Podrška kod SaaS modela je centralizovana što predstavlja veliku prednost. To znači da svi korisnici rade na istoj aplikaciji i ukoliko se uoče problemi ili nedostaci, oni se rešavaju na nivou celog sistema a ne na nivou pojednačnog korisnika. Najjednostaviniji SaaS primer je Gmail. Gmail je ništa drugo nego jedan program za elektronsku poštu kome pristupamo pomoću web browser-a. Istu funkcionalnost omogućuje kao i Outlook ili Apple mail programi, stim što za razliku od Gmail-a oni zahtevaju instalaciju posebnog softvera na računaru. SaleseForce.com je primer komercijalne varijante softvera kao servisa, SaaS-a. Mark Benioff, jedan od bivših rukovodioca Oracle-a, je 1999. godine osnovao kompaniju SalesForce čiji je osnovni moto „Success on Demand“ ili prevedeno, iako malo izlizano zvuči „Uspeh na zahtev“. Ta kompanija danas ima oko 3 hiljade zaposlenih koji opslužujuju preko milion ljudi koji se bave prodajom u 15 različitih govornih područja. SalesForce.com je softver namenjen velikim preduzećima i služi za održavanje odnosa sa kupcima poznatiji pod nazivom  CRM (Customer Relationship Managment Software). Za korišćenje ovog softvera je kao i za Gmail poreban samo web browser, jedina razlika je što SalesForce nije besplatan.

Klijent

Klijent predstavlja (lagani) alat pomoću koga se korisnici povezuju na oblak. Klijent obično predstavlja web browser kao na primer Mozilla Firefox ili Internet Explorer. Ne treba zaboraviti i novajliju u svetu web browser-a, Google Chrome, čije su ambicije mnogo veće. Kao što je pomenuto ranije, kompanija Google planira da lansira novi opertivni sistem zasnovan na tehnologiji oblaka kome će se pristupati pomoću Chrome-a.

Klijent ne mora biti samo web browser, klijenti mogu biti i widget-i na mobilnim uredjajima. Poznato je da Apple iPhone i Google Androide platforme u sebi imaju aplikacije koje se koriste iz oblaka pomoću widget-a. Pored widget-a klijenti mogu biti čak i drugi sajtovi. Klasičan primer korišćenja sajta kao klijenta su Facebook aplikacije. Postoji dosta aplikacija koje nisu napravljene u okviru samog sajta Facebook-a, medjum korsnik pomoću Facebook-a može pristupiti željenoj aplikaciji.

Infrastruktura

Infrastriktura kao servis, skraćeno IaaS (infrastructure as a service) je naziv koji se odnosi na isporučivanje infrastrukture kao servisa. U to spadaju: serveri, procesorska snaga, memorija, prostor na disku, mrežna oprema i ostale pogodnosti računarskih centara.

Glavne karakteristike IaaS-a su:

• Hardver
• Virtuelizacija
• Plaćanje po upotrebi
• Mrežna oprema
• Izlaz na internet

Hardver

Fizička komponta infrastrukture oblaka je hardver. Pod hardverom se podrazumevaju serveri, ili mnogo servera, koji se danas masovno proizvode i čija pojedinačna cena  ne mora biti velika.

Virtuelizacija

Ključna reč kod infrastrukture oblaka je virtuelizacija.  Svi serveri u oblaku su virtuelizovani i ponašaju se kao jedna mašina. Tačan broj servera unutar farme servera je nevažan. Više ima smisla posmatrati okruženje kao celinu u kome se različite aplikacije bore za resurse, a da ne moraju da vode računa o tome da li će imati dovoljno resursa. Naravno, što se više resursa potroši kompanije koje pružaju usluge oblaka više zaradjuju pa im je samim time u interesu da obezbede što je više moguće resursa. Pomoću virtuelizacije se postiže maksimalna horizontalna skalabilnost resursa.

Plaćanje po upotrebi

Umesto da kupuju sopstvene servere, softver, mrežnu opremu i ostale komponente informacionog sistema, korisnici to prepustaju nekoj drugoj kompaniji čiji je to posao. Korisnici plaćaju ono što koriste ali samo onoliko koliko koriste.

Mrežna oprema

Pod mrežnom opermom se podrazumevaju firlewall-ovi, load balanser-i, ruteri, switch-evi i ostale mrežne komponente koje su neophodne za funkcionisanje oblaka.

Izlaz na internet

Oblak ne može biti oblak ako nema izlaz na internet. Dakle izlaz na internet predstavlja neophodnu komponentu instrastrukture oblaka.

Platforma

Platforma kao servis, skraćeno PaaS (Platform as a Service) je naziv koji označava model isporučivanja operativnih sistema kao servisa  zajedno sa ostalim servisima, putem interneta bez skidanja i instalacije. PaaS je poznat i pod nazivom cloudware.

PaaS nudi različite kombinacije servisa u oblaku za podršku svih faza razvojnog ciklusa aplikacije. Ti servisi mogu biti: integrisano razvojno okruženje (IDE), kontrola izvornog koda, kontrola verzija, praćenje izmena koda, interaktivni testovi za više korisnika, podrška za razvoj aplikacija sa bogatim korisničkim interfejsom (RIA – Rich Internet Aplication), podrška za kolaboraciju i upravljanje razvojnog tima.  PaaS je posebno zgodan kada se razvojni tim sastoji od članova koji se nalaze na različitim geografskim lokacijama. 

PaaS rešenja su razvojne platforme u kojima su razvojni alati smešteni u oblaku i kojima se pristupa pomoću web browser-a. Sa PaaS-om, razvijaoci mogu graditi aplikacije bez instaliranja bilo kakvih alata na svojim računarima i mogu isporučivati aplikacije bez veština za specijalizovanu administraciju sistema.

• Zavisnost
• Sigurnost
• Nedostatak referenci

Zavisnost

Kompanije koje koriste tehnologiju javnog oblaka se oslanjaju na kompanije koja pružaju te usluge, i to je možda najkritičnija tačka tehnologije oblaka. Kompanije su potupuno zavisne od distributera ili prodavca tehnologije oblaka. Jedino rešenje u slučaju pada distributera oblaka je pravovremeni prelazak na stabilnijeg distributera. S obzorom na centalizovanu arhitekturu aplikacija u oblaku, plan oporavka koji podrazumeva tranziciju na drugog distributera ne bi trebao bude skup i komplikovan ali ipak zahteva odredjeno vreme. Kompanija koja pruža usluge tehnologije oblaga mora biti veoma verodostojna i mora garantovati da interni problemi u kompaniji ne smeju uticati na rad klijenata. To je jako teško ostvariti u praksi i jako je mali broj kompanija koje to stvarno mogu garantovati.

Sigurnost

Čuvanje bitnih podataka bezbednim je oduvek bilo važno pitanje u infromacionim tehnologijama. U tehnologiji oblaka u kojoj je podacima moguće pristupiti izvan virtuelnih sigurnosnih zidova sistema dovodi se u pitanje bezbednost tih podataka. Korišćenje web browser-a u slučaju nemarnih korinika oblaka može biti laka meta za kradju podataka.

Takodje, stepen sigurnosti i zaštite distributera oblaka je veoma bitan elemenat. Prodavac oblaka mora garantovati privatnost podataka. Prodavac oblaka mora garantovati da podaci ne smeju biti izgubljeni. U bilo kom slučaju sigurnosnog propusta može se desiti da se situacija više nikada ne može popraviti, tako nešto se ne sme dozvoliti.

Nedostatak referenci

Baš zbog pitanja očuvanja privatnosti i sigunosti, prodavci oblaka ili ne žele  ili nisu u stanju da iznose detalje o kompanijama koje koriste njihove usluge. Zapravo jako mali broj velikih kompanija uopšte objavljuje bilo kakve izveštaje na visokom nivou o upotrebi tehnologije oblaka.  Ovo je dovelo do toga da se stvori osećaj stidljivog korišćenja tehnologije oblaka iako je sam naziv tehnologije oblaka postao veoma popularan i poznat u modernoj tehničkoj terminologiji u svetu. Dakle zbog problema sigurnosti, tranzitivno se dolazi i do problema nedostatka referenci o upotrebi tehnologiji oblaka.

• Fleksibilnost
• Skalabilnost
• Ušteda
• Portabilnost

Fleksibilnost

Iznajmljivanje servera u oblaku umesto kupovine servera može značajno doprineti fleksibilnosti u tehničkom smislu. Kompanije, pomoću tehnologije oblaka dobijaju dodatne mogućnosti koje ne mogu imati sa infrastrukturom koju poseduju. Mogu tačno odrediti koliko snage i koliko prostora će im biti potrebno, i tako ceo sistem prilagoditi trenutnim potrebama bez velikih napora.

Proces ažuriranja (update)  softvera se takodje može zanačajno ubrzati i pospešiti korišćenjem tehnologije oblaka. Administratori mogu u realnom vremenu da ažuriraju softver na nivou kompletnog sistema, bez obilaska svih računara pojedinačno kako bi instalirali poslednju verziju softvera. Na taj način se dolazi do višestrukih ušteda kako sa strane funkcionalnosti kompletnog sistema tako i sa strane vremena potrebnog administratorima da instaliraju najnoviju verziju softvera.

Skalabilnost

Ova osobina je u svakoj tehnologiji oduvek bila jako bitna. Aplikacije u tehnologji oblaka imaju mogućnost da se jako brzo prilagodjavaju skali opterećenja tako da nivo usluga i performanse ostanu nepromenjene.  Dobar primer su istraživačke organizacije koje mogu vršiti neke spečifične operacije sa velikom količinom podataka i velikom procesorskom snagom u nekom odredjenom vremenskom periodu a zatim se vratiti u normalne radne uslove. Još jedan elemenat u okviru skalabilnosti je i paralelizacija. Za razliku od grugih tehnologija paralelizaciju u oblaku je mnogo lakše izvesti.

Ušteda

Ovo je jedna od najvažnijih osobina. Ono što u ovom pogledu tehnologija oblaka omogućava je ušteda vremena, ušteda novca i ušteda u kadrovima. To su tipovi uštede kojima teži svaka  kompanija na svetu, bez obzira na veličinu i delatnost. Kompanijama koje su tek na početku i svoje poslovanje postepeno povećavaju,u oblaku  imaju minimalna početna ulaganja. Onog trenutka kada prošire svoje poslovanje ili predju u rang većih kompanija jednostavno skaliraju zahteve na oblaku i nema dodatnog optrećenja budzeta ulaganjem u infrastrukturu, već se i dalje plaća onoliko koliko se i potroši. Ovakav koncept  naplate kompanijama olakšava planiranje budžeta i procenu troškova, pa samim time i bolju organizaciju.  Rast poslovanja kompanije ne mora nužno dovesti i do potrebe za zapošljevanjem dodatnih  tehničkih kadrova.Postojeći administratori će i dalje raditi istu količinu posla samo sa uvećanim kapacitetima kojima raspolažu. Tokom ažuriranja softvera, ostatak sistema ne mora čekati da dobije novu verziju da bi mogao  da nastavi sa radom. Onog trenutka kada se izbaci nova verzija softvera u oblaku kompletan sistem je može koristiti istrovremeno i samo ažuraranje traje daleko kraće. Ako sistem poseduje n korisnika, ušteda u vremenu potrebnom za ažuraranje je n puta.

Portabilnost

U zavisnosti od tipa usluga koje pružaju neke kompanije mogu imati zaposlene koji su na terenu, daleko od sedišta kompanije. Mnoge kompanije posluju u više zemalja, pa čak i na više kontinenata. Rukovodeći kadrovi su često na poslovnim putovanjima i imaju potrebu da mogu da upravljaju svojom kompanijom i da prate njen rad a da ne moraju biti fizički prisutni u njoj. Svi ti zahtevi su zadovoljeni korišćenjem tehnologije oblaka. Korisnicima oblaka su potrebni web browser i pristup internetu i mogu imati potpunu funkcionalnost gde god da se nalaze.

• Javni
• Privatni
• Hibridni

Svaka od ovih vrsta oblaka ima ima svoje prednosti i mane. Menadzeri IT kompanija se mogu odlučiti da li će koristiti javni, privatni ili hibridni oblak. Ta odluka zavisi od problema koje kompanija želi da reši. Javni i privatni oblaci su dve komplementarne vrste oblaka.

Javni

Za javni oblak se smatra da se nalazi “negde tamo” na internetu i obično je prepušten kompaniji  koja nudi usluge tehnologije oblaka. To je inače najčešće korišćena vrsta oblaka. Prednosti javnog oblaka u odnosu na privatni oblak su jako velike. Smatra se da su resursi  u javnom oblaku bukvalno neograničeni. Troškovi su značajno umanjeni, pošto nema ulaganja u infrastrukturu. Održavanje je prepušteno distributerima oblaka.

Privatni

Privatni oblak se kreira za eksluzivno korišćenje samo jednog klijenta, omogućavajući maksimalnu kontrolu nad podacima, sigurnosti i kvalitetom usluga. Kompanija poseduje kompletnu infrastrukturu, i ima kontrolu nad aplikacijama koje se isporučuju u privatnom oblaku. Privatni oblak se može nalaziti u prostorijama preduzeća koja ga koristi, a može se nalaziti i na nekoj posebnoj lokaciji, računarskom centru zaduženom za taj privatni oblak.

Hibridni

Kompanije se uvek mogu odlučiti da koriste i javni i privatni oblak istrovremeno. Na primer mogu postojati strogo poveriljivi podaci koji ne smeju napustiti prostorije kompanije i ne smeju se izložiti mogućnosti da neko drugi do njih dodje. Za takve podatke se koristi privatni oblak. Medjutim, isto tako, kompanija može imati veliku količinu podataka koji služe za razna obračunavanja i koji nisu toliko poverljivi, a opet zahtevaju mnogo računarskih resursa pa ja za njih zgodniji javni oblak kako bi se uštedelo na dodatnim ulaganjima u infrastrukturu. Kombinacijom javnog i privatnog oblaka dobijamo hibridni oblak.

Naravno, dolaskom personalnih računara koncept uslužnog računrstva je postao više neka ekstravagantna operativna snaga koja većini kompanija nije bila potrebna. Toj činjenici je doprinelo i to što su perslonalni računari postajali sve manji, brži, jeftiniji i lakši za korišćenje.  Ali ipak postoje stvari koju su pomogle konceptu uslužnog računarstva da odoli brzom rastu i razvoju personalnih računara. Kada su u pitanju brzina, snaga i prostor za skladištenje podataka, personalni računari su imali ozbiljnih tehničkih ograničenja. Kompanije koje su imale veće zahteve su i dalje iznajmljivale Mainframe računare pa se koncept uslužnog računarstva ipak održao veoma profitabilnim još neko vreme. Ubrzani rast i razvoj interneta je promenio način korišćenja računara i prenosa informacija. Sa davno nastalom  idejom uslužnog računarstva kompanije kao što su Google, Amazon kao i mnoge druge manje i više poznate kompanije su počele da investiraju u svoju infrastrukturu kupujući farme servera kako bi svojim korisnicima ponudili što bolje i kvalitetnije servise i tako dali svoj veliki doprinos razvoju tehnologije oblaka.

Ideja pretraživanja i indeksiranja Interneta usponom Yahoo-a, a zatim i Google-a, nam je pokazala  kako je upotreba ogromne mreže znanja dovela do interaktivnih servisa koje danas koristimo sa tehnologijom oblaka. Pretraživanje je zaista bila prva verzija tehnologije oblaka, i omogućilo je lako kretanje internetom medju ogromnom količinom podataka koji se nalaze na serverima širom sveta.

• Tehnologija oblaka podrazumeva model isporučivanja (deployment) putem web-a.
• Svi servisi koji se iporučuju u oblaku su enkapsulirani u neki API.
• Oblak obuhvata i softverske i hardverske servise.
• Za korišćenje oblaka, ukoliko nije besplatno, plaća se samo ono što koristiti i koliko se koristi. Koristi se i naziv „plaćanje po upotrebi“.

Zašto baš ime „oblak“? Naziv je nastao kao metafora za nešto što se dešava na internetu – u oblaku, to može biti neka usluga u vidu softvera (poslovna aplikacija) ili hardvera (skladištenje podataka, procesorska snaga ) čija fizička lokacija nije poznata, broj servera koji se koriste za tu uslugu nije poznat, njihova infrastruktura takodje nije poznata, mogu biti u istoj zgradi ili na različitim kontinentima. I sada se postavlja pitanje šte je poenta u tom znanju ili još bolje rečeno, neznanju. Poenta je da to znanje nije ni potrebno. O tome se brine oblak. Jedina briga korisnika oblaka je da mora biti povezan na internet i da mora imati web browser na svom računaru da bi mogao da koristi obak.

Oblak se nalazi svugde oko nas, i većina ljudi verovatno ni ne zna da skoro svakodnovno koristi oblak. Kada želimo da proverimo poštu koristimo Gmail, kada želimo da se zabavimo koristimo Facebook, kada zelimo da odgledamo neki video i slušamo muziku koristimo Youtube, kada želimo da se edukujemo koristimo Vikipediju, kada upravljamo projektima koristimo Basecamp… Ako bi nastavili sa nabrajanjem lista bi postala veoma duga. Sve nabrojane web aplikacije i servisi su raznovrsne i drugačije, ali jedna stvar ih povezuje, to je oblak. Nedavno je Google najavio i operativni sistem koji se apsolutno zasniva na tehnologiji oblaka. Takav operativni sistem će naročito biti zgodan svim korisnima koji će moći da koriste svoje omiljene web aplikacije i servise sa minimalnim infrastrukturnim zahtevima, dovoljno je da su povezani na internet i imaju web browser.

Na blogu James Governor-a se nalazi zanimljiva definicija šta je to tehnologija oblaka, odnosno šta to nije tehnologija oblaka. Originalno, autor James Governor je izdvojio 15 stavova koji opisuju šta je to što nije tehnologija oblaka. Neki od njih su:

• Ako ne možete da se povežete sa vašim računarom…. to nije oblak.
• Ako morate da instalirate neki softver… to nije oblak.
• Ako pokušaju da vam prodaju neki hardver… to nije oblak.
• Ako ne postoji API …. to nije oblak.
• Ako je potrebno više od 10 minuta za isporučivanje… to nije oblak.
• Ako Vi posedujete kompletan hardver… to nije oblak.
• Ako je ograničeno na jedan operativni sistem… to nije oblak.

Dodao bih i jedan od komentara na ovaj članak:

Ako James Governor kaže da nešto nije oblak…. to nije oblak.

Originalan tekst na stranici:
http://www.redmonk.com/jgovernor/2008/03/13/15-ways-to-tell-its-not-cloud-computing/

Tržište Informacionih tehnologija je sigurno najdinamičnije tržište od svih ostalih. Razlog za to je konstantan rast, razvoj i nalaženje novih primena informacionih tehnologija. Tehnologija oblaka je nastala kao priradan proces prilagodjavanja potrebama takvog dinamičnog tržišta. Većina tih potreba i problema je postojala i ranije, i ideja tehnologije oblaka takodje nije nova, medjutim rastom Interneta i pojavom Web 2.0 koncepta su se stvorili uslovi za realizaciju te ideje.

Ideja Tehnologije je prilično jednostavna. Ona donosi nešto što je u informacionim tehnologijama oduvek bilo potrebno: Povećanje kapaciteta ili dodavanje novih mogućnosti u letu, bez dodatnih ulaganja u infrastrukturu i zapošljavanja i obučavanja novih kadrova. Iz korisničkog ugla su stvari takodje jako jednostavne. Jedini zahtevi su web broser, internet veza i prijava na oblak. To je sve što korisniku potrebno da bilo kada i od bilo gde koristi sve usluge i mogućnosti koje se isporučuju iz oblaka. Korisnik ne mora da brine da li poseduje najnoviju verziju softvera. Iako je još uvek u svojoj početnoj fazi,  tehnologija oblaka se zasniva na već proverenim  trendovima i sve više i više kompanija se odlučujuju da svoje usluge prebace na oblak. To ne znači da alternative tehnologiji oblaka neće opstati na tržištu. Zapravno samo onaj deo tržišta koji kao rešenje svojih problema vidi u oblaku će preći ili je već prešao na tehnologiju oblaka, dok onaj drugi deo tržišta će ostati na onome što je i do sada koristio.

Trenutno mnogi u oblaku opravdano vide budućnost razvoja softvera, medjutim ta budućnost već ubrzano prelazi u sadašnjost prepoznavanjem mnogih prednosti korišćenja tehnologije oblaka.